Emocionalno prejedanje i višak kilograma – nezadovoljstvo, nervoza, i na kraju bulimija…

Testirajte se i saznajte koje je pravo zanimanje za vas!
oktobar 4, 2018

Emocionalno prejedanje i višak kilograma – nezadovoljstvo, nervoza, i na kraju bulimija…

Emocionalno prejedanjeje psihološka tema koja je izuzetno važna jer se radi o problem koji neprimetno počinje a koji može da poprimi oblik bulimije, ali i ne mora. Ali svakako je reč o psihološkom problem. Hrana je sve manje potreba, a sve više navika.  Bulimija je prejedanje nakon kojeg povraćamo, medjutim danas ima mnogo ljudi koji se prejedaju i imaju višak kilograma, ali ne povraćaju i samim tim misle da ako nemaju bulimiju – da nemaju nikakav psihički problem. Međutim, preterano jedenje hrane potiče od osećaja nezadovoljstva – zato ako preterano jedete prvo treba sebi da priznate da imate problem i da se zapitete čime ste nezavoljni u svom životu?

Zbog čega ste nesrećni pa morate da jedete da biste bili srećni? Prejedanjem nećete rešiti ni jedan jedini problem u životu samo ćete dobiti višak kilograma. Ovo su pogrešni stavovi koje uglavnom imaju ljudi koji su zavisni od hrane a zavisnost prestaje kada se ovi stavovi promene:

Pogrešan stav br 1 – Hrana mi je jedini užitak u životu.  Treba uživati u hrani ali hrana ne treba da predstavlja vaš jedini užitak u životu, pored hrane treba uživati i u ostalim stvarima u životu. Nađite nešto u čemu možete da uživate, a da vam ne šteti.

Pogrešan stav br 2 – Niko ne treba da zna kako se osećam – Kada se osećate nesigurno, ljuto, uplašeno, umesto da jedete prošetajte, popijte vodu, čitajte, sređujte stan ali nemojte da jedete. Veliki problem koji imaju ljudi koji preterano jedu jeste da ne govore ono što osećaju već ćute i trpe i umesto da kažu šta osećaju – da su tužni,ljuti, besni, razočarani – oni pojednu celu čokoladu.

Pogrešan stav br 3 – Nagradiću sebe makar mi se to obilo o glavu- Ljudi koji preterano jedu se u biti osećaju loše, nepoštovano I nevoljeno I onda imaju potrebu da sebe stalno nagrađuju hranom. Na taj način žele da sami sebi pokažu da zaslužuju ljubav, uživanje, I da iako im neko drugi iz njihove okoline to sve ne pruža bar mogu to sami sebi da priušte. Kada nagrade sebe osećaju se srećno i taj osećaj zadovoljstva postaje pravi afrodizijak. Međutim to kratko traje i ponavlja se svaki dan. Osoba se svaki dan nesvesno susreće sa nezadovoljstvom i svaki dan ima potrebu da sebe počasti ne bi li se osećala bolje. Tako nastaje zavisnost koja postaje sve jača I jača.

Pogrešan stav br 4 – Imam opravdanje za sve to –Vremenom pošto ne možeda shvati da je u vrtlogu zavisnosti osoba počinje svaki dan da smišlja opravdanja zašto se tako ponaša pa kaže kako “ne jede puno al joj/mu se zadržava voda” “nije debeo nego je otekao (a jeo je inače taj dan više nego neko za dva dana)”,”ne zna kako se ugojio kad ništa ne jede – nego sve što pojede mu se direktno pretvori u salo”, “takva je genetika”, “nije on kriv nego je metabolizam takav”, objašnjava kako drugi jedu duplo više a ne goje se,  itd. To su tipična pravdanja nekog ko neće da se odrekne zadovoljstva u prejedanju. Gojaznost je bolest, prejedanje je bolest.

Pogrešan stav br 5Ne treba mi pomoć –to je još jedan od načina bežanja od odgovornosti. Razolzi  da sepotrži pomoć I ode kod psihloga ili bar zatraži pomoć bliskih ljudi ima mnogo – a to je pre svega zato što je to bolest zavisnoti iz koje se pojedinac teško može izčupati sam – cast izuzetcima!

Pogrešan stav br 6 – Ja volim sebe i zato neumerno ugađam sebi – zapravo ako je način na koji ugađamo sebi destruktivan to onda nije pokazatelj da volimo sebe. To je pokušaj da emocionalno nezadovoljstvo kompenzujemo trenutnim užitkom, što se na duge staze apsolutno ne isplati. Razlog zbog kog dijete uglavnom ne uspevaju jeste emocionalno nezadovoljstvo i nisko samopouzdanje. Dakle drzite dijetu smrsate ali vase emocionalno nezadovoljstvo i nisko samopouzdanje su idalje tu, prodje dijeta a vi ste za par meseci se opet ugojili i imate istu kilažu ko da nikad niste ni bili na dijeti. I nisko samopouzdanje i emocionalno nezadovoljstvo su opet tu.

Kod ljudi koji su gojazni tipična psihologija je da misle jedno – rade drugo – a pričaju treće.  Misle da su gojazni tj svesni su toga – pričaju da je kriv metabolizam tj cela priča se svodi na opravdanja,  a šta rade? – Prejedaju se. Dakle misli – dela – i reči se ne poklapaju a to ne može da uskladi ni jedna dijeta.

Porešan stav br 7guranje problema pod tepih –  još jedan važan razlog je što oni jako dugo kriju da pate i zbog toga što kriju tj stide se – sramota ih je to se dodatno odugovlači umesto da se problem resava. Takođe nemaju podršku okoline, dijetu doživljavaju kao još jednu ličnu kaznu i odlažu početak jer se plaše neuspeha – pa je psihološka podrška s obzirom da reko kad imaju podršku okoline – prekopotrebna! Destruktivnost okoline ogleda se u tome što čim krenete na dijetu komšija vas nudi tortom. Nije lako raskrstiti sa starim navikama, ali je zato važno pričati o problemima. Ljudi nemate čega da se stidite – oslobodite se svih ovih zabluda!

Za sva dodatna pitanja  moj meil je jovanajovanovicpsiholog@gmail.com ili instagram jovanajovanovicpsiholog